У граду Бијељини сачувано је неколико репрезентативних грађевина из аустро-угарског периода, као што су Банка, Општина, Српска основна школа, Грађанска школа и, свакако, зграда Музеја, једина цивилна грађевина из турског времена.
Зграда Музеја Семберије налази се у самом центру града и заједно са зградом Општине представља најзначајнији архитектонски објекат великог централног трга у Бијељини. Пре него што је 1978. године адаптирана за музеј, ова зграда је имала богату прошлост. Подигнута је и усељена између 1874. и 1876. године, као централна административна зграда, тада названа "Конак". Пројектовали су је и изградили грађевинари из Италије, по узору на тадашње типске зграде које су турске власти наручивале за административне грађевине на Балкану; сличне зграде налазиле су се и у Брчком, Битољу и још у неким градовима. Зграда је грађена од цигле, дебелих зидова, са великим степеништем и спратом, и кровом на четири воде, са елементима неомаварског стила. У овој згради, између 1878 - 1918. године, налазила се администрација Бијељинског котара, а између два светска рата администрација Бијељинског среза. За исту намену служила је и послије Другог свјетског рата, пред укидање срезова. Од 1952. до 1963. године у данашњој згради Музеја налазе се Суд, а од 1964. до 1976. служила је као школа. Темељном рестаурацијом 1978. године знатно је преуређена унутрашњост грађевине у четири велике изложбене сале, чиме је ова грађевина претворена у Музеј Семберије.

Зграда среског начелништва у Бијељини око 1930- данас Музеј Семберије ("Разгледница Бијељине", Слободан Крстић)