Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Јун 2018
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

 

Остаци дана - Казуо Ишигуро

Казуо Ишигуро врхунским књижевним умећем осликава један свет у нестајању, кроз судбину човека који у постацима дана на један сетно меланхоличан начин говори о трагици живота, неоствареној љубави дужности, достојанству и оданости.С фином иронијом и без трунке сарказма, Ишигуро мајсторски успева да дочара специфичност енглеског хумора, презир према америчким новотаријама или размишљања о оданости и верности.Захваљујући јапанском пореклу Ишигуро је са јасније дистанце могао да види и препозна оно је најкарактеристичније и најпрепознатљивије у његовој новој домовини.Филм Остаци дана са Емом Томпсон и Ентони Хопкимсом био је номинаван за осам Оскара. И то је један од ретких филмова који је успео савршено да дочара магију писане речи.

Острво - Меша Селимовић

„Како живим? Добро. Задовољан сам што сам проживио вијек а нисам никоме нашкодио. Оно што је мени штете нанесено, давно сам заборавио, губитак је лакше поднијети него кајање.
Судбина ме је поставила на ову стазу, за другу не знам, и корачаћу по њој док у мени има снаге. Овдје сам угледао небески бескрај и пучину на којој ми се око одмара, и ово не бих замијенио ни за један крај на свијету.
Љепших можда има, дражих нигдје. Овај крај, то сам ја, то је мој живот и моја љубав.“

Српска књижевна сцена може се похвалити бројним писцима изузетног дара, али мало је оних чије стваралаштво дотиче читаоца као Селимовићево – топлина и непосредност његових јунака и чистота осећања која извиру са страница ових дела, испричаних таквом једноставношћу какву само врхунски мајстор може да постигне, дирају право у душу и заувек ту остају. „Дервиш и смрт“, „Тврђава“ и „Острво“ прави су бисери овог великана.

Случај "Бремен" - Драган Великић

 

„Случај Бремен садржи реченице које су толико јаке да их ни један превод не би могао замутити. Имамо посла са писцем који је поета доцтус. Драган Великић стилски савршено остварује атмосферу неколико епоха. Ово је једноставно најбоља књига коју сам прочитао последњих година.“ Клеменс Рутнер

Случај Бремен је прича о једној породици у олујама 20. века. Великић проучава географију Европе која је „по ко зна који пут постала историја“. Радња романа одиграва се у временском периоду од Првог светског рата па све до распада Југославије. У простору је то од Одесе до Београда, од Суботице до Маријенбада, од Будимпеште до Бремена, и преко Атлантика све до Милвокија. Међутим, Великић није написао историјски роман. Он не реконструише места и времена, него их синестетски оживљава у именима улица и хотела, у мрежама пруга возова и трамваја, кроз судбине својих јунака.“ Херман Валман

„Оно што за главног јунака Случаја Бремен остаје тајна, након његове смрти у саобраћајној несрећи, за читаоца бива откривено на крају романа. Мотивом замене идентитета разрешава се „случај Бремен“ у маниру трилера холивудских филмова.“ Маријана Милошевић

„Овај Великићев роман исписан је препознатљивим ауторским рукописом који је обележен бригом за детаљ, сцену и штимунг.“ Тихомир Брајовић

„Јунак Великићевог романа Иван Базаров изграђује свој живот користећи се причама других, свог очуха, мајке, деде, љубавнице Оливере, оца несталог у логору крај Бремена… На тај начин он покушава да се сакрије од сопствене судбине, у једном средњоевропском простору приче који обухватају Петроград, Бремен, Ријека, Трст, Карлсбад/Карлове Вари и Одеса, где се живот одвија више у дубинама људи него на површини њихових расцепканих судбина.“ Михајло Спасојевић

 

 
 На врх