У Народној библиотеци „Филип Вишњић“, у оквиру културно – поетске манифестације „Вишњићеви дани“, представљена су два романа познате бијељинске књижевнице Љиљане Лукић, пети и шести наставак саге о Златоносовићима, средњовијековним владарима Зворника, романи „Пут у недоглед“ и „Бисер на дну мора“, чиме се и заокружује овај, јединствен у нашој литератури, циклус од седам романа о Златоносовићима.

„ Ово је шеста и седма књига саге о Златоносовићима. Шеста књига „Пут у недоглед“ говори о оснивању  манастира на Косову и Метохији и о њиховим ктиторима. Колико знам, у романескној литератури тај дио наше историје није описиван. С обзиром на све оно што нам се данас дешава у вези са Косовом, вриједно је подсјетити се како су зидани Високи Дечана, Богородица Љевишка, Грачаница и сви други нама добро познати манастири. Пронашла сам литературу која говори о томе која су села директно, као метох, припадала појединим манастирима, што је још од Стефана Немање било наведено у разним повељама“, каже Љиљана Лукић, наглашавајући да доктор Николо, јунак њених романа путује до Студенице, Жиче и Милешеве.

„ У „Хиландарском типику“ наведено је и то да су у средњем вијеку постојали стручњаци који су се бавили тзв. трепанацијом, отварањем лобање. Пронађени су и инструменти уз чију се помоћ то изводило. Ми, писци, пуно тога и измаштамо, откривамо неке нове људске врлине и могућности. У роману „Бисер на дну мора“ моји јунаци путују и на Запад и на Исток, тако да можете сазнати пуно тога и о „Путу свиле“. У мојим романима је доминантна та „српска опција“. Посљедњи Златоносовић, кнез Вукашин, гине од убица које је послао краљ Стјепан Други Твртко Котроманић. Вукашин је био за „српску опцију“ и за Ђурађа Бранковића. Роман се завршава доласком Јерине, историјски негативне личности, у народу прозване „Проклета Јерина“, која је потпомогла Вукашиново смакнуће. Ђурађ Бранковић није био у све то упућен, јер је његова жена пуно тога радила мимо његовог знања. И дан данас, у Зворнику се помиње Ђурђева тврђава. Тиме се мој роман завршава. Прије тога су живјели Златоносовићи и у седам романа детаљно сам описала њихов живот“, рекла је за портал Дешавања у Бијељини  Љиљана Лукић.