Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Мај 2023
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Кад су цветале тикве – Драгослав Михаиловић

Најзначајнији роман југословенског „црног таласа“.

„Роман Кад су цветале тикве спада у прекретничка дела од којих почињу нове тенденције литерарног развитка.“ Предраг Палавестра

„Као што се одавно код нас није десило, критичари су осетили потребу да поводом ове књиге говоре о својој потресености, заправо о оним особинама Михаиловићева писања које изазивају снажан читалачки доживљај.“ Љубиша Јеремић

„Роман Кад су цветале тикве има облик монолошке исповести: некадашња боксерска нада са Душановца Љуба Сретеновић сећа се догађаја с краја четрдесетих и почетка педесетих година који су га отерали у емигрантску чаму Шведске. Основна линија заплета тиче се збивања у Љубиној породици и његовој спортско-љубавничкој каријери, али је све то одређено и оплемењено позадином ширих друштвених збивања. Михаиловићев роман је тако постао једно од првих уметничких дела која су додирнула тему Информбироа.“ Владета Јанковић

„У једном тренутку када су после романа Кад су цветале тикве идеолошке стреле биле усмерене на овог писца, на његовој страни био је пословично опрезни Иво Андрић. Била је то изразита потврда не само његове колегијалне солидарности са писцем у квргама моћне идеологије, већ и одбрана писца у чију је приповедачку реч и књижевну будућност Андрић искрено веровао.“ Петар Пијановић

Свет по Гарпу – Џон Ирвинг

„Чудесан роман са чијих страница исијавају животна енергија, уметност и духовитост.“ Washington Post

Ово је животопис Т. С. Гарпа – ванбрачног сина Џени Филдс – феминисткиње која је била напредна за своје време. Ово је приказ живота и смрти чувене мајке и њеног замало чувеног сина. Они живе у свету сексуалних екстремности, па чак и сексуалних убистава. Ово је роман пун „лудила и туге“, а опет, мрачни и насилни догађаји ове приче не умањују осећај каткад помало вулгарног, а понекад и робусног хумора.


На више од тридесет језика, у више од четрдесет земаља, више од десет милиона читалаца досад је посведочило да је овај роман урнебесно сведочење сопствене закључне реченице: „У свету по Гарпу, сви смо ми насмрт болесни.“

„Ирвинг нам овим делом ставља до знања да је истински велики уметник.“ Los Angeles Times

„Бриљантна збирка савремених ставова о сексу, браку, родитељству, феминистичком покрету, и пре свега, драгоцен портрет животних улога које су нам додељене полом. Ирвингови ликови ће нас све надалеко наџивети.“ Chicago Tribune

„Као и сва велика дела, чини нам се да је Свет по Гарпу одувек постојао и само чекао да га, попут неког драгуља, откријемо у мраку.“ Cosmopolitan

„Читањем овог романа искусићете занос, узнесење, емоционални ролеркостер и блажен умор после екстазе.“ Kirkus Reviews

Средишња пустиња – Миомир Петровић

Београдски пријатељи професора филмске уметности на привременом раду у једном од емирата замишљају да је његов живот као са разгледнице. Он предаје на елитном колеџу, испија скупа пића по дампинг ценама у раскошним ентеријерима, кампује под звездама у пустињи, иде на забаве са групом пријатеља који су се сви родили у истој земљи, Југославији, а ни породица му не недостаје јер су супруга и син са њим.

Како такав живот може било шта да уздрма?

Међутим, културни обрасци и ароганција страног света довешће у питање његову каријеру.

Елегантни прозаиста и пажљиви посматрач сложене стварности Миомир Петровић пренео је у овом роману атмосферу личне и глобалне пустиње 21. века.

***
„Насукан у тој оскудној луци где је тишина скривена иза стотину синкопа, где се абразивни и свилени додири песка стапају са бушним сомотом галаксија, писац је бездомник и бродоломник, подвижник трагалац, приповедач и јунак немогуће мисије у загрљају свеприсутне смрти, прогоњен сусретима са сопством, које је, чини се, могуће доживети једино добровољним прогоном у средишњи хук сопствене унутарње пустиње.“
– Блажо Поповић, новинар

„Миомир Петровић нас вози кроз емиратску причу уз разнолике јунаке, који су са ових простора, уз њега, послом дошли у тај део западног истока. Фантастично описан један мало познати свет, живот, обичаји.“
– Горан Стојичић, књижевник

„Детерминисану ветровима, Средишњу пустињу подижу неимари сабрани из свих делова света, с крхким знањем и матичним језицима, али и охолошћу и идолатријом, неимари који под принудом диктираног темпа стварности растачу човечанство да би унутарњом тишином побуњеном против деспотизма и тираније саградили фатаморгану.“
– Лаура Барна, књижевница

 

 
 На врх