Одломак из приповјетке "Узлет кроз ружичасте двери".

14.јуна 1986. године умро је велики писац Хорхе Луис Борхес. Ово је покушај реконструкције његових последњих часова.

Марија!- јавио се Борхес шапатом.- Јеси ли још ту?

Да. Ту сам крај тебе. Боли ли?

Маријина рука дотакла је Хорхеову. У соби се тек раздањивало.

-Сањао сам маму, Марија.
-И?
-Звала ме однекуд са неба. Али била је млада, баш као и онда кад смо живели овде у  Женеви. Држала је књигу у рукама и звала ме да пођем са њом.
-Мили, немој да се узбуђујеш. Знаш да ти то шкоди. Не веруј сновима!
-Не, снови увек претходе јави, у то сам сигуран.
-То што си сањао маму је добар знак.Она те је много волела.
-Да, она и ти. Две праве жене у мом животу. С Нором се нисам слагао још у детињству.
-Зато што имате исту нарав.Обоје хоћете да будете славни: она као сликар, ти као писац.
-Нора је већи уметник него ја.То сам и јавно говорио. Али жене још нису довољно цењене.....