Бесмртност - Милан Кундера

„Важна књига коју ћемо памтити.“ Guardian

У тренутку у ком се окренула, насмејала и махнула младом учитељу пливања (који није издржао и праснуо је у смех), није била свесна својих година. Некаква есенција њене привлачности, независна од времена, тим се гестом на секунду открила и очарала ме. Био сам необично дирнут. И пало ми је на ум име Ањес. Ањес. Никада нисам познавао ниједну жену с тим именом.

Бесмртност извире из покрета руке једне жене која одлазећи са часа пливања маше свом инструктору. Тај тривијални гест ствара бесмртни књижевни лик у оку посматрача чије име је Кундера. Попут Флоберове Еме или Толстојеве Ане, Кундерина Ањес постаје предмет фасцинације и неодређене чежње. Из тог лика израња роман, гест имагинације који истовремено утеловљује и артикулише Кундерину врхунску уметност романа и њену сврху: темељно истраживање великих егзистенцијалних тема прожето истанчаним хумором.

„Једно од оних великих безвремених ремек-дела какво се појави једном у двадесетак година.“ Independent

„Бесмртност је уистину светковина која траје, прави празник за ум.“ Observer

„Мудар, тужан, духовит роман који читаоца изазива провокацијама и парадоксима.“ Evening Standard

„Бриљантан Кундерин роман. Књига која држи пажњу и очарава од прве до последње странице.“ Cleveland Plain Dealer

Џон Фанте – Братство лозе

„А онда се догорило. Једне ноћи, док је киша пљуштала по косом крову кухиње, велики дух је заувек ушао у мој живот. Држао сам његову књигу и дрхтао, док ми је он говорио о човеку и свету, о љубави и мудрости, о болу и кривици, и знао сам да никада више нећу бити исти. Он се звао Фјодор Михајлович Достојевски. Знао је више о очевима и синовима, од било ког човека на свету, као и о браћи и сестрама, свештеницима и нитковима, о злочину и невиности. Достојевски ме променио. „Идиот“, „Зли дуси“, „Браћа Карамазови“, „Коцкар“. Изврнуо ме наопачке. Открио сам да могу да дишем, сагледао сам невидљиве хоризонте. Мржња према оцу се истопила. Волео сам га тог бедног, напаћеног, прогоњеног паћеника. Волео сам и мајку и целу своју породицу. Дошло је време да постанем човек, да напустим Сан Елмо и одем у свет. Хтео сам да мислим и осећам као Достојевски. Хтео сам да пишем." (Џ.Ф.)

Џејмс Џојс - Даблинци

Ирац. Утемељивач модерног романа. Култни писац који је инспирисао и надахнуо генерације читалаца.

Џејмс Џојс.

Рођен је 2. фебруара у предграђу Даблина, у Ирској. Један је од најцењенијих писаца XX века. Његово експериментисање са језиком и новим литерарним формама указало је на његов списатељски геније, а направио је и потпуно нов приступ писању својом техником романа тока свести и преиспитивању великих догађаја кроз мала свакодневна дешавања.

Џојсово ремек-дело Даблинци одбило је 40. издавача, слог је три пута растуран, а први тираж уништен, јер је по тадашњим канонима књига вређала јавни морал. Џојсово ремек-дело "Даблинци" чини петнаест прича на граници натурализма и модернизма, које описују живот у Даблину с почетка XX века. Град из ког је рано отишао, али који је заувек остао место радње његових књига, Џојс описује као центар парализе, физичке и духовне. Револуционарна за своје време, како по тематици, тако и по стилу, збирка је била одбачена од стране чак четрдесет издавача. По последњој, уједно и најпознатијој причи, "Мртви", Џон Хјустон је 1987. снимио истоимени филм.