Острво – Меша Селимовић
„Како живим? Добро. Задовољан сам што сам проживио вијек а нисам никоме нашкодио. Оно што је мени штете нанесено, давно сам заборавио, губитак је лакше поднијети него кајање. |
|
Прича о онима који одлазе И онима који остају – Елена Феранте
Трећа књига серијала „Напуљске приче“ доводи нас у седамдесете године XX века. Главне јунакиње Лила и Елена су одрасле жене и воде потпуно различите животе. Лила је након удаје и рођења сина напустила мужа и сада једва саставља крај са крајем од радничке плате. Елена је успела да напусти стари крај и после завршетка факултета објавила је успешан роман који јој је отворио врата образованог високог друштва. Свака се на свој начин бори да избегне загрљај живота у беди, сиромаштву, незнању и потчињености коме су се отргле, обе пливају великим морем могућности које је ново време донело, све време бивајући нераскидиво повезане.
|
|
Неутешни – Казуо Ишигуро
Рајдер је прослављени музичар који долази у неименовани централноевропски град како би одржао најважнији концерт у свом животу, а да се више не сећа када је тачно на њега пристао и какве га обавезе очекују. Иако је „највећи живи пијаниста” раније већ посетио овај град, ни тога не може да се сети, али зато сви други, изгледа, то врло добро памте. Збуњени Рајдер тако бива увучен у низ мистериозних догађаја ван његове контроле, који му постепено откривају фрагменте мозаика успомена на заборављена пријатељства и ривалства, старе љубави и ране.
У роману Неутешни нобеловац Казуо Ишигуро нас води кроз снолики лавиринт готово кафкијански опскурне психолошке приче. Централна тема његовог целокупног дела – непоузданост људског сећања – овде је доведена до својих крајњих консеквенци. Заједно са главним јунаком, читаоци траже излаз из тог лавиринта, притом уживајући у беспрекорном стилу аутора, који се још једном показује као велики мајстор с непогрешивим слухом за музику и ритам књижевног приповедања. |
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|