Александар од Југославије – Вук Драшковић

Није Југославија грешка. Грешка смо сви ми, овакви какви смо сада...

Губили су Обреновићи ратове, а снажили Србију. Да ли је то пораз? А он, ево, победио у свим ратовима, слави га цео свет, а Србија, биолошки, на умору. Да ли је то победа?

Да ли је стварање Југославије било велико дело или трагична заблуда – гласи питање над питањима које у новом роману Вука Драшковића сам себи поставља главни протагониста, краљ Александар Карађорђевић, творац и први владар нове државе Јужних Словена на почетку XX века.

Са којим се дилемама носио, са каквим се наслеђем и препрекама сусрео по завршетку Првог светског рата, које су домаће и стране силе ометале стварање велике државе од Солуна до Алпа, која је била његова државна идеја и како је замишљао будућег грађанина земље четири пута веће од предратне Србије – читалац ће сазнати из ове књиге која преиспитује историјску улогу и успоставља људски лик краља Александра Карађорђевића, од стварања Краљевине СХС 1918. до атентата у Марсељу 1934. године.

Без улепшавања и без омаловажавања, Вук Драшковић нам износи унутрашњу борбу и дилеме регента и краља Александра, прослављеног врховног команданта Српске војске у Великом рату, који нам, у једној драматичној исповести, износи своју визију државе, већ тада угрожене многим пукотинама...

Сабатово позориште – Филип Рот

Добитник Пулицерове и Букерове награде

National Book Award за најбољи роман

Он је неуморни инаџија. Он је невероватан развратник. Он има незајажљиву склоност према свему нечувеном. Он је Мики Сабат, остарели, разјарени бик од човека чија су необуздана бестидност и поспрдна дрскост у сржи чудесног романа Филипа Рота. Сабатово позориште приповеда Микијеву причу после смрти његове љубавнице, еротског слободног духа, која својом прељубничком смелошћу надмашује чак и самог Микија. Некада саблажњиво домишљат луткар, Мики је сада у својим средњим шездесетим и опседају га духови – мајке, вољеног брата, нестале прве жене, љубавнице. Уцвељен и ојађен, он креће на бурно путовање у прошлост, путовање које га доводи на ивицу лудила и пропасти. Али ма колико се жарко удварао смрти, он је одвећ одушевљен животом да би му пошло за руком да умре.

Сабатово позориште је шаљиво дело епских размера, а Мики Сабат је његов гаргантуански јунак. Он је идеолог ида, оличење недоличног понашања и дионизијског претеривања. Међутим, врло је могуће да је он Ротов највећи лик, који доминира његовом најамбициознијом и најбогатијом књигом.

„Ова изврсно враголаста књига спада у најбоље романе последњих година... Рот је изразито забавно озбиљан у погледу живота и смрти.“ The New York Times Book Review

Кратко писмо за дуги растанак – Петер Хандке

„Величанствена љубавна прича.“ Der Bund

Трагајући за својом женом Јудитом, безимени јунак романа, млади Аустријанац у Америци, долази до хотела у Провиденсу, где га на портирници чека писмо: „У Њујорку сам. Уједно те молим да ме не тражиш, не би било добро да ме пронађеш.“ С временом, међутим, постаје јасно да Јудита заправо њега прогони с намером да га убије. Он проводи дан у Њујорку, затим одлази у Филаделфију, где ће му се придружити стара љубав са својом двогодишњом ћерком. Возе се заједно до Сент Луиса, а потом, да би умакао немилосрдној Јудити, он креће на запад ка Тусону и отуд ка Орегону. На обали Тихог океана срешће своју жену са пиштољем у руци.

„Хандке исписује и описује безизлазни љубавни лавиринт, у којем се двоје сусрећу и губе, беже једно од другог само да би се изнова срели. Јер је права љубав једино она у којој је читав живот – непрестано – на коцки.“ Владимир Табашевић