1984 - Џорџ Орвел

Рат је мир
Слобода је ропство
Незнање је моћ.

„Онај ко контролише прошлост“, гласио је партијски слоган, „контролише будућност: онај ко контролише садашњост контролише прошлост.“

Откако је 1949. године објављена, Орвелова 1984 служила је као подсетник свакој новој генерацији да буде на опрезу како стварност романа не би постала наша реалност.

Чини се да су неки 1984 читали са више разумевања од других и да су је користили као уџбеник. Јер Орвелова реалност је, изгледа, коначно постала реалност наших живота. Контролисани медији и диригована контрола друштвених мрежа на којима је слобода мишљења замењена „слободом говора“ само су делић оствареног инвентара Орвеловог најпознатијег и најмрачнијег романа.

Стога немојте ову књигу читати ни као опомену ни као роман, читајте је и ви као уџбеник да бисте боље упознали непријатеља. Година 1984. тек почиње.

Кћери Светог Василија – Љиљана Хабјановић Ђуровић

Још једна истинита повест о људима и догађајима везаним за Острог и Острошког чудотворца.

- Књигу сам градила као мозаик живота пет различитих генерација жена у породици, дужине 140 година. Све су имале своје муке, неке своје проблеме и своје грехове. Кад говоримо о греху то је једно, а кад говоримо о погрешкама то је нешто сасвим друго.
- Погрешке опраштамо себи, али грех је огрешење човека о законе Божије и о живот по Јеванђељу. Тај грех може да нам опрости само Бог. Ми се морамо суочити са својим животом. Сагледати себе у целини схватити где је грех настао и изабрати да постанемо нови човек, покајањем - рекла је Љиљана истакавши основни костур романа.

Дело говори о греху и покајању и посвећено је митрополиту Амфилохију.

Сабатово позориште – Филип Рот

Он је неуморни инаџија. Он је невероватан развратник. Он има незајажљиву склоност према свему нечувеном. Он је Мики Сабат, остарели, разјарени бик од човека чија су необуздана бестидност и поспрдна дрскост у сржи чудесног романа Филипа Рота. Сабатово позориште приповеда Микијеву причу после смрти његове љубавнице, еротског слободног духа, која својом прељубничком смелошћу надмашује чак и самог Микија. Некада саблажњиво домишљат луткар, Мики је сада у својим средњим шездесетим и опседају га духови – мајке, вољеног брата, нестале прве жене, љубавнице. Уцвељен и ојађен, он креће на бурно путовање у прошлост, путовање које га доводи на ивицу лудила и пропасти. Али ма колико се жарко удварао смрти, он је одвећ одушевљен животом да би му пошло за руком да умре.

Сабатово позориште је шаљиво дело епских размера, а Мики Сабат је његов гаргантуански јунак. Он је идеолог ида, оличење недоличног понашања и дионизијског претеривања. Међутим, врло је могуће да је он Ротов највећи лик, који доминира његовом најамбициознијом и најбогатијом књигом.