Март 2024
Штампа

Књижара у Техерану – Марџан Камали

„Романтична сага о осујећеној љубави.“
– Kirkus Reviews

Роја, девојка пуна идеала и снова, усред политичких превирања 1953. у Техерану проналази оазу мира у књижари господина Факрија, који осим непресушног знања о књигама поседује и изоштрени осећај за пупољење љубави. Она ту упознаје згодног Бахмана, који страсно воли правду и Румијеву поезију – и њено срце у трену почиње да куца за њега. Романса цвета, а мала Факријева књижара постаје њихово омиљено место.

Неколико месеци касније, на корак од брака, Роја треба да се нађе са Бахманом на градском тргу кад долази до ерупције насиља на улицама. Биле су то последице државног удара који заувек мења будућност њихове земље. Усред тог хаоса она узалуд чека Бахмана, који неће доћи.

Очајнички покушаји да ступи у контакт с њим остају без резултата. Сломљеног срца, враћа се животу који је води на колеџ у Калифорнији, другом мушкарцу у Новој Енглеској. Шездесет година након догађаја у Техерану игром случаја пружа јој се прилика да сретне Бахмана и постави му питања која је прогањају више од пола века. Зашто ју је оставио? Куда је отишао? Како је могао да је заборави?

Чернобиљске јагоде – Весна Голдсворти

Не баш свакидашња ситуација: књига Чернобиљске јагоде постала је позната и пре но што је оригинално објављена на енглеском језику у Великој Британији! (Уз подразумевајућу кампању, књига је серијализована у лондонском Тајмсу, проглашена Књигом Радија 4). Потом је доживела и велике тираже у више издања, а затим објављена на немачком језику. Матерњи језик Весне Голдсворти осваја треће место. Додуше, и српски медији су показали занимање, па и нестрпљење за књигу пре но што је и овде објављена. Сада нам је остало „само“ да је прочитамо.

А шта је заправо ова књига? Није лако одговорити на то питање, што и јесте драж. Повод за писање био је дубоко интиман, а чин храбар. Требало је да буде интимна историја једне, заправо две, породице (једне српске и једне британске), а проширило се и на историју два града, две културе. Београд и Лондон се одавно овако нису састали.
Чернобиљске јагоде су и горке и слатке. Шармантно, интелигентно и духовито шпартају различитим жанровима: од дневничког, преко мемоарског до белетристичког. Спаја их једноставан, благ а бритак, болан а поетичан језик – и оригинала и превода. У овом случају, престаје да буде важно са ког је на који језик ова књига превођена. Очито је да јој се то догодило више пута укруг. Већа похвала језику тешко да је могућа.

Пола века са Борхесом - Марио Варгас Љоса

Један од најнеобичнијих писаца XX века виђен очима добитника Нобелове награде за књижевност.

„Пола века са Борхесом је исповедна књига у којој Варгас Љоса, осим свог дивљења према Борхесу-писцу, преиспитује и сопствену поетику романописца кроз призму Борхесовог супротног становишта. Иако Борхес ћути (сем у два давна интервјуа), књига је својеврстан дијалог два супротна пола схватања књижевности и њене улоге у духовном животу човечанства.“

– Бранко Анђић

„Ова збирка чланака, предавања, рецензија сведочи о више од пола века ишчитавања писца који је за мене био, откад сам прочитао његове прве приче и огледе у Лими шездесетих година прошлог века, неисцрпан извор интелектуалног задовољства. Много пута сам га поново читао и за разлику од оног што ми се дешава с другим писцима који су обележили моју младост, никад ме није изневерио; напротив, свако ново читање обнавља моје одушевљење и срећу, открива ми нове тајне и финесе борхесовског света, тако посебног по својим темама и тако сјајног и отменог у изразу. [...] Лепота и интелигенција света који је Борхес створио помогле су ми да откријем сопствена ограничења, а савршенство његове прозе да постанем свестан колико је несавршена моја. Биће да сам зато увек читао – и читам – Борхеса не само са узбуђењем које побуђује велики писац, већ и са извесном неодређеном носталгијом и осећањем да ће ми нешто од тог блиставог свемира проистеклог из његове маште и од његове прозе остати заувек недоступно, ма колико му се дивио и у њему уживао. [...] Шака књига које је написао, увек кратких књига, савршених као прстен, где се стиче утисак да им ништа не недостаје нити да има сувишног, имала је и има огроман утицај на писце шпанског језика.“

– Марио Варгас Љоса