Јул 2021
Штампа

Земља Сновија  - Бранко Милорадовић

Зли људи не могу ни да помисле на земљу Сновију. Она је за добре људе.

„Ако има љубави, онда крај не постоји.“

Илустровао Дамјан Мартиновић.

Лекари се боре за живот чувеног археолога професора Хаџића. Да би преживео, он мора да се суочи са самим собом и посети земљу Сновију. Док поред његовог кревета седи његов син Арса, професор Хаџић уз помоћ девојчице Пеле одлази на духовно путовање у чудесно пространство испуњено митским бићима.

Фантазмагорична искушења воде ка самоспознаји и сазнању да се круг живота никада не прекида.

Кад сам био мали – Славица Милошевић

Највише батина сам добио кад нисам знао шта је добро, а шта лоше. Знао сам да је нешто лоше тек када добијем батине... Ма, свашта је лоше.

А добро је кад си добар.

А најбоље је кад ништа не радиш. Онда те сви воле.

Зоно је немиран дечак, али уз помоћ сваког несташлука он закључи нешто ново о свету. Зато ћете уз њега схватити зашто треба бити радознао, зашто је добро непрестано размишљати и зашто је важно говорити истину.

Све о мојој сестри – Ава Деларија

Неке тајне можемо да поверимо само посебним људима...

За Лорел, њена сестра Меј била је сунце око којег се вртео читав њен свет: лепа, савршена, недостижна у сваком погледу. Ноћ у којој је изгубила сестру нешто је о чему Лорел не жели ни са ким да прича. Зато је и отишла у школу у којој је нико не познаје, и у којој неће бити непријатних питања или погледа пуних сажаљења. 

Једино на папиру, она може да без устезања изрази осећања и зато пише писма идолима њене сестре: Курту Кобејну, Ејми Вајнхаус, Хиту Леџеру, Џиму Морисону, Џенис Џоплин, Амелији Ерхарт, Џуди Гарланд. Само њима успева да повери шта значи изгубити део себе, а да нема ни породицу на коју може да се ослони. Само њима може да призна све своје страхове, да им прича о магији упознавања пријатеља због којих се осећа нормално и посебно у исто време, или о оном предивном осећају када ухвати поглед загонетног момка који јој се допада.

Најзад, та писма, попут путовања у дубине сопствене душе, доводе Лорел до истине са којом није имала храбрости да се суочи. Истине која се мора изговорити, јер ће само тако моћи да преболи оно што се догодило и опрости и Меј и себи. И тек када буде видела своју сестру онаквом каква је она заправо била – невероватна и јединствена, али са манама као и сви – моћи ће да пронађе свој пут. Живот је пред њом, са свим својим бескрајним могућностима.

Јер нема лепшег осећања него чути своје срце како куца.