Адреса - Драган Великић

На средњоевропској мапи Великићеве књижевне географије Београд се често појављивао, али је у роману Адреса престоница Србије главни трагичар ове савремене повести. У свести главног јунака Владана Тодоровића, документаристе у Музеју поште, јављају се слике града који је пролазио кроз разнолике фазе разарања, од турских времена до данас.

Шетајући улицама и парковима он саставља свој „запис тескобе“, својеврстан досије града и себе у њему, настојећи да призове слике прошлости и у њима пронађе смисао данашњег стања духа и општег пропадања. Отворено ангажован, кроз упечатљив лик Владана Тодоровића, згађеног усудом накарадне власти и ропског менталитета, сопственом земљом која се нашла на „европској депонији“, Великић у свом новом роману, ипак, овом гласном размишљању о судбини нације не допушта да превлада над препознатљивом магијом приповедања, већ успева да ухвати најтананије преливе осећања, да оцрта карактере у неколико потеза и истовремено пружи изузетан читалачки ужитак.

„Волт Витмен у Београду, Бора Станковић под емиграцијом, стрељање стрипаџије, надреалисти у Врњачкој Бањи, први српски супермен Алексић зубима зауставља авион! Све је то, и још много шта интригантно и запаљиво сложено у Великићевом роману. Који, не случајно, али са двосмисленим намерама има поднаслов ’београдски роман’. Забавна, горка, опомињућа књига.“ Милан Влајчић

„Драган Великић у роману не описује, већ поставља град – Београд – који се осећа нежно, сурово и равнодушно: телом, ауром, кожом, умом, ноктима и погледом који жуди за одласком. Београд се одиграва у роману, сам град на асфалту, у лифтовима, хаусторима и бочним улицама са свим цитатима туђих живота…“ Мишко Шуваковић

Моја бака вам се извињава – Фредерик Бакман

Од аутора бестселера Човек по имену Уве.

Елса има седам година. Њена бака има седамдесет седам година и мало је луцкаста – између осталог има обичај да са балкона гађа пејнтбол куглицама непознате људе. Она је такође и Елсина најбоља, и једина, другарица. Елса ноћу тражи уточиште у бакиним причама, у Земљи скоро будних и Краљевини Мијами, где су сви другачији и нико не мора да буде нормалан.

Када Елсина бака умре и за собом остави низ писама у којима се извињава људима којима се замерила, почиње Елсина највећа авантура. Бакина упутства је воде кроз зграду испуњену пијанцима, чудовиштима, опасним псима и старим закералима, али јој откривају и тајну о бајкама и краљевствима из прича и о баки којој ниједна друга није налик.

Моја бака вам се извињава испричана је са истом комичном прецизношћу и топлином као и дебитантски бестселер Фредрика Бакмана, Човек по имену Уве. То је прича о животу и смрти, и једном од најважнијих људских права: праву на различитост.

„Стармала Елса ће лако наћи пут до срца читалаца који воле експлозивне ликове са кратким фитиљем. Бакманова нежна прича о дирљивом односу између баке и унуке представља признање нераскидивим породичним везама.“ Booklist

„Елсина прича пуна топлине, наде, праштања и прихватања различитости остаће вам у сећању дуго пошто окренете последњу страницу.“ Library Journal

Жена црвене косе - Орхан Памук

У свом роману Жена црвене косе, Орхан Памук нас води у предграђе Истанбула осамдесетих година прошлог стољећа, те нам кроз потресну љубавну причу једног гимназијалца открива лабиринте људског гријеха.

Тих осамдесетих година недалеко од Истанбула мајстор Махмут и његов шегрт, “млади господин“ Џем, копајући бунар на традиционалан начин, покушавају пронаћи воду. У истом мјесту тајанствена глумица сваке вечери наступа у жутом шатору путујућег позоришта изнова приповиједајући старе митове и легенде.

Роман нам открива како је млади јунак спознао љубав, љубомору, осјећај одговорности

и слободе, пропитујући у исто вријеме однос очева и синова, “ауторитета“ и појединца у различитим цивилизацијама.

Читатељ се у Жени црвене косе изнова упознаје с два значајна мита, једним са Запада, Софокловим Краљем Едипом (убиство оца) и другим с Истока, Фирдусијевим Рустемом и Сухрабом (убиство сина), те бива суочен с питањем колико древни текстови утичу на наш свакодневни живот.