Душан Ј. Лопандић, новинар, економски коментатор, универзитетски професор (Дворови крај Бијељине, 19. 12. 1905 – Београд, 16. 3. 1995).

У Политици је од 1928. Најпре радио као стенограф, а касније као дописник из Загреба од 1930. до 1934. Репортерски окретан и прави брзописац, лако је налазио теме и уобличавао чланке. О начину ондашњег извјештавања „с лица места“, у доба када је писмена култура надјачавала фото и видео садржаје у журнализму, свједочи његов чланак о великом пожару у том граду 30.03.1932. у коме је осликао сву грозоту догађаја послије експлозије Бартуловићеве куће на Доцу:

„Није прошло ни један минут после тога, кроз мрак су одјекнула запомагања становника, жена, деце и одраслих људи, који су се налазили усред ватре и дима. Њихов страх и муке могу се оценити само по томе што су се почели одмах вешати по крововима и прозорима висећи често пута над провалијом од двадесет метара. Избезумљени људи скакали су у провалију, на тротоар. Други су извлачили чаршафе, везивали их за прозоре и почели их спуштати до суседног спрата, тако је наједанппут цела кућа изгледала као нагажен мравињак, по коме су се размилели мрави са свију страна. Грозна слика коју даје у ноћи сваки пожар, била је још стравичнија када се зачуо плач деце, затим звиждање сирена неколико спасавајућих кола, па онда промукло звоњење највећег звона загребачке катедрале, које је звало у помоћ и трубљење ватрогасне чете. Због тога је на једанпут оживео цео Загреб. Јелачића трг. Каптол. Дуга улица и Ткалчићева били су наједанпут притиснути од  десетина хиљада људи и жена...“ (Пол., 31.3. 1932)

У међуратној редакцији радио је затим  у економској рубрици и покривао махом пољопривредне теме “Колико сељака приближно стаје његов производ?”, 6-9.1.1935: “Почеци планинског рада у пољопривреди“, 11-15.4.1936: „Има ли сељак довољно земље“, 1-4.5.1937: „У пољопривреди коњуктура – у селу криза“, 6-9.1.1941. и друге).

Под окупацијом, осим што је накратко сарађивао у „Новом времену“држао се ван новинарске професије, а у октобру 1944. учествовао је у припремању првог броја обновљене „Политике“ и с њом наставио сарадњу. Постављен је за чиновника Министарства просвете (1945), а од сљедеће године постао је наставник на Пољопривредном факултету у Београду, где је држао Катедру економике пољопривреде и тржишта. Аутор је публикације „Шта све сељак може да постигне слогом и задружним радом?“ (1938).

Један од оснивача Економског факултета у Сарајеву.

Своју личну библиотеку завјештао је Народној библиотеци ‘’Филип Вишњић''.