Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Легат Душана Лопандића
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Душан Ј. Лопандић, новинар, економски коментатор, универзитетски професор (Дворови крај Бијељине, 19. 12. 1905 – Београд, 16. 3. 1995).

У Политици је од 1928. Најпре радио као стенограф, а касније као дописник из Загреба од 1930. до 1934. Репортерски окретан и прави брзописац, лако је налазио теме и уобличавао чланке. О начину ондашњег извјештавања „с лица места“, у доба када је писмена култура надјачавала фото и видео садржаје у журнализму, свједочи његов чланак о великом пожару у том граду 30.03.1932. у коме је осликао сву грозоту догађаја послије експлозије Бартуловићеве куће на Доцу:

„Није прошло ни један минут после тога, кроз мрак су одјекнула запомагања становника, жена, деце и одраслих људи, који су се налазили усред ватре и дима. Њихов страх и муке могу се оценити само по томе што су се почели одмах вешати по крововима и прозорима висећи често пута над провалијом од двадесет метара. Избезумљени људи скакали су у провалију, на тротоар. Други су извлачили чаршафе, везивали их за прозоре и почели их спуштати до суседног спрата, тако је наједанппут цела кућа изгледала као нагажен мравињак, по коме су се размилели мрави са свију страна. Грозна слика коју даје у ноћи сваки пожар, била је још стравичнија када се зачуо плач деце, затим звиждање сирена неколико спасавајућих кола, па онда промукло звоњење највећег звона загребачке катедрале, које је звало у помоћ и трубљење ватрогасне чете. Због тога је на једанпут оживео цео Загреб. Јелачића трг. Каптол. Дуга улица и Ткалчићева били су наједанпут притиснути од  десетина хиљада људи и жена...“ (Пол., 31.3. 1932)

У међуратној редакцији радио је затим  у економској рубрици и покривао махом пољопривредне теме “Колико сељака приближно стаје његов производ?”, 6-9.1.1935: “Почеци планинског рада у пољопривреди“, 11-15.4.1936: „Има ли сељак довољно земље“, 1-4.5.1937: „У пољопривреди коњуктура – у селу криза“, 6-9.1.1941. и друге).

Под окупацијом, осим што је накратко сарађивао у „Новом времену“држао се ван новинарске професије, а у октобру 1944. учествовао је у припремању првог броја обновљене „Политике“ и с њом наставио сарадњу. Постављен је за чиновника Министарства просвете (1945), а од сљедеће године постао је наставник на Пољопривредном факултету у Београду, где је држао Катедру економике пољопривреде и тржишта. Аутор је публикације „Шта све сељак може да постигне слогом и задружним радом?“ (1938).

Један од оснивача Економског факултета у Сарајеву.

Своју личну библиотеку завјештао је Народној библиотеци ‘’Филип Вишњић''.

 

 
 На врх