Сергеј Довлатов – Пушкинова брда

Довлатов је ушао у многе зборнике ремек-дела прозе XX века. Угледни амерички и руски писци, попут Курта Вонегата, Ирвинга Шоа и Бродског, давали су ласкаве оцене његовим књигама. По речима Бродског Довлатов је једини руски писац чија ће сва дела бити читана ван Русије.Пушкинова брда описују период када је радио као водич у Пушкиновом парку у селу Михајловском.

Добрило Ненадић – Време кокошки

У какве димензије прерастају брендирање, одрживи развој, физибилити студије или европски стандарди у главама једне непатворене групице српских сељака, данас?
Окупљени на свакодневном и мукотрпном послу преживљавања, довијања и већања, сумњичења, увесељавања и доконања, ови житељи једне српске варошице у Ненадићевом роману готово да прерастају у митска бића из предачких хроника и предања. С друге стране, прича о стварним и нама блиским суседима, савременицима и сапатницима, пружа прилику писцу да се подсмехне овдашњим наравима и менталитету и да верно опише нашу спремност да се крене укорак с временом, некад наивно али увек упорно и домишљато.

Јевгениј Замјатин – Ми

МИ је стравична слика будућег света, у споју техничке цивилизације са бирократском диктатуром, своди људску личност на нулу. Необчан као визија и као текст роман је имао исто тако необичну судбину: написан у емиграцији, између 1922. и 1924. године, никад се није појавио у свом оригиналном тексту, већ постоје само његови преводи на светске језике. За замјатином су кренули Хаксли, Орвел и други и већ због тог историјског интереса МИ је књига коју треба читати; она у свом роду представља класично дело.