Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 7:30 до 19 сати
 

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна  //  Дешавања  //  Дешавања  //  Уторак, 5. новембар 2019. године Представљена два романа Љиљане Лукић
Уторак, 5. новембар 2019. године Представљена два романа Љиљане Лукић
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“, у оквиру културно – поетске манифестације „Вишњићеви дани“, представљена су два романа познате бијељинске књижевнице Љиљане Лукић, пети и шести наставак саге о Златоносовићима, средњовијековним владарима Зворника, романи „Пут у недоглед“ и „Бисер на дну мора“, чиме се и заокружује овај, јединствен у нашој литератури, циклус од седам романа о Златоносовићима.


„ Ово је шеста и седма књига саге о Златоносовићима. Шеста књига „Пут у недоглед“ говори о оснивању  манастира на Косову и Метохији и о њиховим ктиторима. Колико знам, у романескној литератури тај дио наше историје није описиван. С обзиром на све оно што нам се данас дешава у вези са Косовом, вриједно је подсјетити се како су зидани Високи Дечана, Богородица Љевишка, Грачаница и сви други нама добро познати манастири. Пронашла сам литературу која говори о томе која су села директно, као метох, припадала појединим манастирима, што је још од Стефана Немање било наведено у разним повељама“, каже Љиљана Лукић, наглашавајући да доктор Николо, јунак њених романа путује до Студенице, Жиче и Милешеве.


„ У „Хиландарском типику“ наведено је и то да су у средњем вијеку постојали стручњаци који су се бавили тзв. трепанацијом, отварањем лобање. Пронађени су и инструменти уз чију се помоћ то изводило. Ми, писци, пуно тога и измаштамо, откривамо неке нове људске врлине и могућности. У роману „Бисер на дну мора“ моји јунаци путују и на Запад и на Исток, тако да можете сазнати пуно тога и о „Путу свиле“. У мојим романима је доминантна та „српска опција“. Посљедњи Златоносовић, кнез Вукашин, гине од убица које је послао краљ Стјепан Други Твртко Котроманић. Вукашин је био за „српску опцију“ и за Ђурађа Бранковића. Роман се завршава доласком Јерине, историјски негативне личности, у народу прозване „Проклета Јерина“, која је потпомогла Вукашиново смакнуће. Ђурађ Бранковић није био у све то упућен, јер је његова жена пуно тога радила мимо његовог знања. И дан данас, у Зворнику се помиње Ђурђева тврђава. Тиме се мој роман завршава. Прије тога су живјели Златоносовићи и у седам романа детаљно сам описала њихов живот“, рекла је за портал Дешавања у Бијељини  Љиљана Лукић.

 

Почетна

О нама

Инфо

Најаве

Издања

Дешавања

Дигитална библиотека

 На врх