У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ је представљена монографија „Тиња – незаборављени завичај“ коју је припремило Удружење становника Тиње који, како рече један од коаутора Милојко Тодоровић, данас живе на неколико континената.

„ Данас становници Тиње живе и на подручју Бијељине, Брчког, Модриче, у Србији. Ово је покушај да се сачува од заборава село и обичаји који су красили становнике Тиње. Мудри људи су давно рекли - све оно што се не запише, временом се заборави и нестане. Желимо подсјетити и млађе нараштаје на људе који су живјели у Тињи. За нас, који смо провели добар дио свог живота у Тињи, ова монографија ће послужити да се сјетимо тих сретних времена и драгих људи са којима смо живјели. Већина нас никада се неће вратити у Тињу, али ћемо у себи носити успомене и сјећање на дане проведене у том селу на обронцима Мајевице. Миленко Крсмановић, рођен у Тињи, сада становник Бијељине, каже за Дешавања у Бијељини да су мјештани Тиње имали четири прозора у свијет. „ Изградњом пруге Брчко – Бановићи, мјештани Тиње су добили тај први прозор у свијет.

Други прозор или други праг је био изградња магистралног пута Тузла – Жупања. Тај пут нам је отворио нове видике и нове могућности. Довођењем телефонске линије 1983. године могли смо ступити у контакт са људима из цијелог свијета. Ипак, најзначајнији прозор у свијет, по мени, било је отварање четворогодишње школе, а касније и осмогодишње. У Тињу су дошли образовани људи и то образовање и васпитање су пренијели на младе. Ова књига је сјећање на добре људе Тиње. Тренутно у Тињи живи тридесет и двоје предратних Срба, а било нас је, по попису из 1992. године, око 788. Дуго смо прикупљали грађу за ову књигу.

Помогла нам је и грађа коју је прикупио матичар Стево Милановић и инжењер Стево Вуковић. Њима дугујемо захвалност за настанак ове монографије. Професор Перо Спасојевић нас је пожуривао да све то објединимо и одштампамо, што смо и учинили“. Пензионисани професор Перо Спасојевић каже да у књизи има елемената и етнолошке збирке и грађе која може послужити у научна истраживања. „ У књизи је направљен најбољи избор текстова, укључујући у духовну страну живота из времена којих више нема. Ово је књига која се може посветити култури сјећања. Најважнији наш циљ у стварању ове монографије јесте да она остане својеврсна успомена становницима Тиње који су се раселили широм свијета“, рекао је за портал Дешавања у Бијељини професор Спасојевић.