Савин осветник – Вања Булић

У згради Владе Србије, у зору магловите новембарске ноћи, у свом кабинету на трећем спрату на спектакуларан начин убијен је министар одбране Драгомир Сарић. Убица је у кабинет ушао кроз прозор, преко симса, и металном стрелом избаченом из самострела погодио министра право у срце. Испод прозора, на спољном зиду, спрејом је написао два слова – ЦО, која се могу читати и као СО ако су написана ћирилицом, а на столу испред министра оставио окрвављену иконицу, на којој је насликан лик Светог Саве. На идентичан начин следеће ноћи биће убијен и јеромонах Аркадије у свом луксузном дворцу на Авали. Убица ће оставити истоветан запис и крваву икону с ликом Светог Саве у калуђеровој руци.

На сцену ступа проницљиви и упорни новинар црне хронике Новак Ивановић, који се посвећује откривању позадине мистериозног „рукописа“ злочина. И док инспектор Перић бива суспендован јер инсистира на очигледним чињеницама, Новак Ивановић наставља да следи трагове и открива важне сведоке, ратне ветеране са ратишта у Босни, који су добро знали министра Сарића под надимком Стрелац, као и њему блиског калуђера Аркадија, који је у рату носио надимак Владика.

Новак схвата да ће решити случај двоструког убиства кад сазна ко чини тајновити љубавни троугао…

Инспирацију за ову причу Вања Булић налази у сукобу општих духовних вредности, које овде симболизује икона Светог Саве остављена на месту злочина, и стварности, која је и даље оптерећена криминалним и злочиначким наслеђем ратних збивања деведесетих година прошлог века. На трагу овог сукоба назиру се и мотиви злочина, у ком су сви актери истовремено и извршиоци и жртве.

Кућа гласова – Донато Каризи

Пјетро Гербер није обичан психолог. Специјализован је за хипнозу, а сви његови пацијенти имају нешто заједничко: они су деца. Често поседују важне информације, закопане дубоко у њиховом крхком сећању, детаље који полицији могу да послуже у истрагама.

Међутим, када му стигне позив са другог краја света, од колегинице из Аустралије која му препоручује једног пацијента, Гербер је збуњен и неповерљив. Јер Хана Хол није дете, већ одрасла жена. Мучи је сећање из детињства, које можда није стварно. Да би сазнала да ли је у питању истина или илузија, Гербер мора да јој помогне да поново пронађе девојчицу коју чува у себи. Девојчицу са много имена, која је са својом породицом живела на чаробном месту, у кући гласова. Девојчицу од десет година, која је присуствовала убиству. Или га можда није само посматрала. Можда је убица управо она.

Кирка – Мадлин Милер

У дому Хелија, бога сунца и најмоћнијег међу титанима, рађа се кћи. Ипак, Кирка је необично дете – нити је, као отац, моћна, нити је заводница попут мајке. Бежећи од усамљености, она се окреће свету смртника и открива да ипак поседује моћ – вештичје враџбине, које могу супарнике претворити у чудовишта и представљати претњу и самим боговима.

Када Зевс посумња да Кирка може да га угрози, прогони је на пусто острво, где она усавршава окултне вештине и кроти дивље звери. Путеви јој се укрштају с многим чувеним митским јунацима, укључујући Дедала, његовог злосрећног сина Икара, Минотаура, Медеју и превејаног Одисеја.

Ипак, жену која жели да буде независна вребају различите опасности. И не знајући, Кирка навлачи на себе гнев и људи и богова, а напослетку се суочава са најстрашнијом, најосветољубивијом личношћу међу свим Олимпљанима. Како би заштитила оно што јој је најдраже, Кирка мора да прикупи сву снагу и коначно одлучи да ли јој место уз богове, од којих је потекла, или уз смртнике, које је заволела.

„У овом роману најневероватнија је чињеница да знамо како ће се све завршити – знамо то већ хиљадама година – а ипак, ова сочна приповест, коју нам ауторка приказује у једном сасвим новом светлу, напета је и пуна неочекиваних елемената.“ Washington Post

„Прича која опчињава. Мадлин Милер је створила смелу феминистичку верзију класичне приповести; премда је позорница заправо митски свет пун богова, чудовишта, нимфи, јунакиња је, дубоко у себи, иста као и свако од нас.“ O Magazine