Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541


Мејл адресе:
direktornbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
newsletternbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од 31. августа 2020. године библиотека ради са корисницима од понедјељка до петка од 7:30 - 19:00 часова. Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 18 часова уз ограничени број корисника, обавезно ношење маске и поштовање хигијенско-епидемиолошких мјера. Захваљујемо на разумијевању.

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Октобар 2020
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Савин осветник – Вања Булић

У згради Владе Србије, у зору магловите новембарске ноћи, у свом кабинету на трећем спрату на спектакуларан начин убијен је министар одбране Драгомир Сарић. Убица је у кабинет ушао кроз прозор, преко симса, и металном стрелом избаченом из самострела погодио министра право у срце. Испод прозора, на спољном зиду, спрејом је написао два слова – ЦО, која се могу читати и као СО ако су написана ћирилицом, а на столу испред министра оставио окрвављену иконицу, на којој је насликан лик Светог Саве. На идентичан начин следеће ноћи биће убијен и јеромонах Аркадије у свом луксузном дворцу на Авали. Убица ће оставити истоветан запис и крваву икону с ликом Светог Саве у калуђеровој руци.

На сцену ступа проницљиви и упорни новинар црне хронике Новак Ивановић, који се посвећује откривању позадине мистериозног „рукописа“ злочина. И док инспектор Перић бива суспендован јер инсистира на очигледним чињеницама, Новак Ивановић наставља да следи трагове и открива важне сведоке, ратне ветеране са ратишта у Босни, који су добро знали министра Сарића под надимком Стрелац, као и њему блиског калуђера Аркадија, који је у рату носио надимак Владика.

Новак схвата да ће решити случај двоструког убиства кад сазна ко чини тајновити љубавни троугао…

Инспирацију за ову причу Вања Булић налази у сукобу општих духовних вредности, које овде симболизује икона Светог Саве остављена на месту злочина, и стварности, која је и даље оптерећена криминалним и злочиначким наслеђем ратних збивања деведесетих година прошлог века. На трагу овог сукоба назиру се и мотиви злочина, у ком су сви актери истовремено и извршиоци и жртве.

Кућа гласова – Донато Каризи

Пјетро Гербер није обичан психолог. Специјализован је за хипнозу, а сви његови пацијенти имају нешто заједничко: они су деца. Често поседују важне информације, закопане дубоко у њиховом крхком сећању, детаље који полицији могу да послуже у истрагама.

Међутим, када му стигне позив са другог краја света, од колегинице из Аустралије која му препоручује једног пацијента, Гербер је збуњен и неповерљив. Јер Хана Хол није дете, већ одрасла жена. Мучи је сећање из детињства, које можда није стварно. Да би сазнала да ли је у питању истина или илузија, Гербер мора да јој помогне да поново пронађе девојчицу коју чува у себи. Девојчицу са много имена, која је са својом породицом живела на чаробном месту, у кући гласова. Девојчицу од десет година, која је присуствовала убиству. Или га можда није само посматрала. Можда је убица управо она.

Кирка – Мадлин Милер

У дому Хелија, бога сунца и најмоћнијег међу титанима, рађа се кћи. Ипак, Кирка је необично дете – нити је, као отац, моћна, нити је заводница попут мајке. Бежећи од усамљености, она се окреће свету смртника и открива да ипак поседује моћ – вештичје враџбине, које могу супарнике претворити у чудовишта и представљати претњу и самим боговима.

Када Зевс посумња да Кирка може да га угрози, прогони је на пусто острво, где она усавршава окултне вештине и кроти дивље звери. Путеви јој се укрштају с многим чувеним митским јунацима, укључујући Дедала, његовог злосрећног сина Икара, Минотаура, Медеју и превејаног Одисеја.

Ипак, жену која жели да буде независна вребају различите опасности. И не знајући, Кирка навлачи на себе гнев и људи и богова, а напослетку се суочава са најстрашнијом, најосветољубивијом личношћу међу свим Олимпљанима. Како би заштитила оно што јој је најдраже, Кирка мора да прикупи сву снагу и коначно одлучи да ли јој место уз богове, од којих је потекла, или уз смртнике, које је заволела.

„У овом роману најневероватнија је чињеница да знамо како ће се све завршити – знамо то већ хиљадама година – а ипак, ова сочна приповест, коју нам ауторка приказује у једном сасвим новом светлу, напета је и пуна неочекиваних елемената.“ Washington Post

„Прича која опчињава. Мадлин Милер је створила смелу феминистичку верзију класичне приповести; премда је позорница заправо митски свет пун богова, чудовишта, нимфи, јунакиња је, дубоко у себи, иста као и свако од нас.“ O Magazine

 

 

 
 На врх