Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com (међубиблиотечка позајмица)
 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Јун 2021
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Јесен у Венецији  -  Андреа ди Робилант

 

Ернест Хемингвеј и његова последња муза.

„Сага о жељама, успесима и препрекама током последњих продуктивних година великог писца.“ The Times

У јесен 1948. Хемингвеј и његова четврта супруга путовали су први пут у Венецију. Познатом писцу је остало годину дана до педесетог рођендана а није објавио ниједан роман скоро читаву деценију. У лову на патке упознао је Адријану Иванчић, упечатљиву Венецијанку тек изашлу из школске клупе. Хемингвеј ће искористити Адријану као модел за Ренату у роману Преко реке па у шуму и наставиће да је посећује у Венецији. Када су Иванчићи, на његов позив, отишли на Кубу, Адријана је присуствовала рађању романа Старац и море, после које је Хемингвеј добио Нобелову награду. Била је његова последња муза, и за то ће платити своју цену.

„Једна од најишчашенијих и најскандалознијих љубавних прича у свим књижевним биографијама коју Ди Робилант реконструише с упечатљивом прецизношћу. Фино детаљна фреска последње етапе Хемингвејевог живота.“ Il Piccolo

„Сугестивна и заводљива прича о љубави и смрти... У ватреним писмима Адријани Хемингвеј је показао своју изузетно страствену, великодушну и контрадикторну природу.“ La Stampa

4321  -  Пол Остер

"Дело које започиње причом о емигранту Европљанину који на острво Елис стиже првог дана 20. века, поседује све што је потребно да буде оквалиfiковано као велики амерички роман. Но Остер исписује причу шаљиву и непредвидљиву, сувише личну, сувише засновану на сопственом искуству, да би се могла назвати свачијом. Ипак, довољно је и само то што је створио роман који слави слободарске вредности пишчеве генерације – од љубави према уметности до залагања за правду – у времену у ком су обе на удару." - Блејк Морисон, Тхе Гуардиан

У мноштву великих наратива, и последица њиховог деловања, налазе се они мањи, појединачни, једини битни јер припадају само нама, несвиклима да живот схватимо као нешто бесциљно и несврсисходно, као трајање трајања ради. Остерови јунаци, сваки од четворице, сваки с даром, а тиме и утешном одређеношћу, труде се да у својим младим годинама нађу себи место у ономе што ће се, из не тако далеке будућности посматрано, уобличити у преломне шездесете двадесетог века. Њихове судбине често наликују куглицама у flиперу које се некад вину и осветле и озвуче место, а некад се само сулудо сјуре у таму рупе. У Остеровој наративној fiзици постоје закони које још вреди изучавати.

"Један од великих писаца нашег доба." - San Francisco Chronicle
"Непатворени амерички оригинал." – The Boston Globe

"Савремена америчка књижевност у свом најбољем издању." - The NY Times Book Review

"Најистакнутији писац своје генерације... тачније, једини који може ући у историју." - The Spectator

"Нема сумње у то да је Пол Остер геније." - Харуки Мураками

Последње путовање  -  Исидора Бјелица

 

Колико сам грешила мислећи да је срећа само на путовањима – цео живот је пут.

Прича о пријатељству три жене које одлазе на крај света да изнова пронађу себе и смисао живота.

„Да ли постоји ишта што човек може да уради да његово овоземаљско мучење има смисао, да постигне толико жељену срећу упркос самоћи, беди и немаштини, разочарањима, најтежим болестима, губитку вољених, немоћи? Довољан је само један херојски чин из чисте радости за спас. То је тајна коју су Инке знале: тонућемо дубље у очај све док из срца не можемо да кажемо себи – постао сам више од онога што су ми наменили, прешао сам границе страха и разума, урадио сам оно што сам мислио да не могу упркос свему, бар један дан живео сам свој сан... Можемо ићи код хиљаде саветника, мудраца, терапеута. Узалуд. Увек ћемо изнова трагати жедни љубави и гладни среће док, бар на трен, једним чином не постанемо хероји свога срца, док не урадимо нешто тако величанствено ирационално изван наших страхова што ће ову мизерну егзистенцију учинити смисленом и најзад отворити портал љубави! Тек тада ћемо заслужити да волимо себе и знати да заслужујемо да будемо безусловно вољени.“

Исидора Бјелица

Последњи пут, брутално искрена приповест о данима које је Исидора провела у Перуу, круна је свега што је она написала за тридесет година каријере.

Они који трагају за езотеријским знањем у овој књизи ће проникнути у тајне о којима нико други није писао.

Они који траже бег и авантуру путоваће са Исидором на најчудесније место на свету.

Они који траже одговоре на питања како изаћи из пакла својих мисли, отарасити се страхова заувек и пронаћи истинску љубав добиће неочекиван и изненађујући одговор.

И све то уз чудесну комбинацију смеха и суза!

 

 
 На врх