Ако сте се питали шта је заправо ЧИТОЧАРОЛИЈА то је вријеме проведено са својим најмлађим у присном односу, удобности умјетности ријечи која није увијек у самим књигама, већ прије тога у усменом преношењу које овом узрасту рабимо читањем наглас, те приповиједањем, домишљањем... Наша читочаролија намијењена родитељима који чекају новог члана или имају читуљке до три године ,,Да читање почне на вријеме" у оквиру секције за помоцију читања и истраживања ,,Креативна конзумација културе" након 16 састанака завршила се сусретом са др емеритус Љиљаном Пешикан-Љуштановић.

Све читопородице су биле сагласне да је ово изузетно зналачко, њежно и бескрајно занимљиво предавање истинска круна програма. Слушали смо о пренаталном "читању", успаванкама, басмама, играма прстићима кроз разбрајалице, те другим кратким формама које су чиниле свијет и рани развој архајског човјека. Пјесме око рођења дјетета као суштинске за правилан раст и развој као и приповиједања и начини њини у давна времена имала су симбиотску везу са читавим напретком колектива и дубоко симболичка значења. Веза усмених форми и савременог одгоја јесте веза са културом којој припадамо, али и много шире, предачким везама које творе идентитет, иако су настајале у непедоцентричном друштву. Драмске игре којима дјеца мистификују и демистофикују стварност јесу суштинска и непосредна спознаја свијета и истраживање граница. Од дјечје књижевности наша саговорница је издвојила Змајев опус за рани узраст, кратке приче Душана Радовића, бајке Десанке Максимовић, Ћопића, Киплингове кратке приче о животињама, виспрене поетске домишљалице Моша Одаловића, ,,Пуженкову кућицу" Весне Видојевић Гајевић, те незаобилазне „Авантуре Краљевића Марка" Бранка Стевановића. Као у некој давној нарацији уз ватру гдје настају најмаштовитији призори, читопородице су са много емоција слушале предавања, а библиотека ,,Филип Вишњић" још једном показала да је библиотека која брине о породици.