Кад ђаволи полете - Владимир Кецмановић

Богати Американац Кристофер (Кеј) усваја српског дечака Младена (Ем) и доводи га у своју раскошну резиденцију. Кеј води врло необичан и екстравагантан живот чији саставни део су различите бизарности, од оргија, преко дроге до голог насиља. Младену се у почетку чини да се на тај начин спасао дома за незбринуту децу у коме је до тада живео. Али врло брзо схвата да са његовим старатељем није баш све како треба и да је рај у који је доведен нешто сасвим треће, нешто злокобно и насилно. Када коначно схвати да он и Кристофер нису ни пријатељи, ни браћа, нити је било каква иоле нормална релација између њих могућа, Младен ради оно што је већ научио живећи у дому, прилагођава се. Међутим, врло брзо, њихов однос се своди на релацију мучитељ–жртва, а ствари се додатно компликују када у Младенов живот уђе трећа особа која у њему побуди осећања за која је мислио да не поседује.

Нови роман награђиваног и тиражног писца (Осама, Топ је био врео, Каинов ожиљак) негде је на размеђи потресне људске драме и врхунски написаног трилера који ће вас натерати да не испуштате књигу из руку. Његови јунаци су оличење данашње сурове реалности и света у коме живимо. Питање је само да ли смо тек сведоци ове приче, као њени читаоци или смо, по сили прилика и правила данашњег отуђеног и свирепог света, такође и – саучесници.

Кецмановић својим особеним стилом и начином писања указује да је његова прича о злостављању дечака тек метафора, симбол глобалног злостављања које трпимо и са којим живимо. Кад ђаволи полете горка је приповест у којој се сажимају бројне велике и битне теме – од суочавања појединца (иницијално аутсајдера) са светом до оцеубиства, у целости проткана референцама на Шекспировог Хамлета, почев од креда истакнутог на насловници да „не убија онај који држи нож, него онај ком остаје империја“...

Папир - Горан Петровић

Папир из града Амалфија, некада славне поморске државице, био је тим вреднији што за његово поседовање није било довољно да купац има чиме да га плати. Када су и од кога власници мануфактура још током XИИИ века научили да праве најфинији папир од изношене одеће није у потпуности разјашњено, али они не само да су се током наредних две стотине година веома обогатили већ су постали и утицајни…

Надалеко прослављени еснаф Цонгрега деи Цартари из италијанске луке Амалфи, чувени је произвођач најфинијег папира у Европи, али је познат и по томе што помно бира коме ће га продати. Зато напуљска краљица Ђована ИИ, иначе познатија као Ђована Незасита, одлучује да лично предузме поход у овај медитерански град да би купила папир за љубавно писмо извесном Пандолфу Пископу, до чије јој је наклоности нарочито стало. У поход крећу и бројни припадници краљичине свите, њена послуга, војска, лична стража и други пратиоци, а као најважнији путници – напуљски хроничари и ондашњи песници са задатком да на нарочитом папиру из Амалфија уобличе краљичина осећања, а тиме и овековече ово славно путовање с почетка XВ века.

Прича о једном догађају у ренесансној Италији послужила је Горану Петровићу да своју нову књигу, раскошно исприповедану повест Папир, уобличи у далекосежну и духовиту метафору о сменама живота и смрти, о тајнама писања и стварања уопште.

Папир је прва прича, „први ток“ у Роману делти Горана Петровића, универзуму алегоричних приповести чија се радња расплиће од средњег века до дана које сматрамо нашим.

Узнемирени људи - Фредрик Бакман

Најлуђи роман Фредрика Бакмана! Неразумно непристојна комедија.

Током разгледања стана који се нуди на продају један пропали пљачкаш банке закључаће се с иритантно ентузијастичним агентом за продају некретнина, двојицом огорчених зависника од Икее, трудницом, самоубилачки настројеним мултимилионером и проклетим зецом. Када полиција коначно буде упала у стан, затећи ће га... празног.

А онда се таоци јаве полицији са својим бескорисним исказима и сазнајемо шта се стварно догодило. Или не? Јер највеће загонетке и даље су пред нама. Како је пљачкаш успео да побегне? Зашто су сви тако бесни? И шта је НАОПАКО с људима ових дана?

„Не дајте да вас Узнемирени људи заварају на први поглед. Иза бескрајно забавне приче о превари и обмани стоји Бакманова дивна изјава љубави животу и елегија о смрти. Прича у коју је уткан широк спектар емоција. Не смете пропустити овај роман.“ Литтературсиден

„Мада је Бакманов тон често на граници између очајања и помирености, он нашу пажњу држи непоколебљиво својим хумором и неочекиваним обртима. И увек нам пружа наду.“ Дагенс Нyхетер

„Иако ћете се углавном грохотом смејати док будете читали Узнемирене људе, то је прича о људима који пате и не знају шта да раде са својим болом. Бакман своје јунаке описује са много нежности којој је тешко одолети. Обавезно прочитајте роман, поготово ако сте и сами повређени или усамљени.“ Дагбладет