У Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини, након двогодишње паузе, одржан je 20. Међународни фестивал хумора и сатире и промовисан Зборник "Живот пише афоризме", чији је приређивач познати афористичар професор Грујо Леро. Наслов зборнику Леро је дао према афоризму Митра Ђерића: "Живот пише афоризме. Све су краћи". Леро је новинаре поздравио једним од новијих афоризама "Жене воле официре, али на занимање радије иду са војницима" и истакао да сасвим смишљено пише овакве афоризме са мање збиље које је свима доста, а са мало више шале. Он је нагласио да захваљујући овом фестивалу постоји 17 одштампаних књига. Леро је навео да је овај фестивал имао паузу од двије године због пандемије вируса корона, али су аутори мејловима слали радове, а он извршио дистрибуцију. "Стару и нову екипу није било тешко окупити, они ме годинама зову, у контакту смо јер ко једном дође долази стално. Имали смо ранијих година проблеме јер нисмо могли по 35-40 људи лако смјестити, а сад - све у свему добро је", рекао је Леро. Он је додао да је, гледајући са овог аспекта, 2004. година била далеко, али је тада у овој кући био први Фестивал хумора и сатире, који је сваке сљедеће године уприличен првог петка у априлу. "Некада смо снимали цијели фестивал и телевизије су га преносиле", рекао је Леро.

Рецензент Зборника Грује Лере сатиричар Александар Чотрић из Панчева рекао је да је веома значајно да, посебно људи на Балкану, упркос тешкој ситуацији, знају да се насмију и да их то "држи". "Није случајно да је на Балкану хумор међу најбољима у Европи - често се насмијемо другима, па и самима себи", истакао је Чотрић. Он је нагласио да је значај Фестивала у томе што се сваки пут објављује и зборник у којем се наводи шта су између два фестивала написали аутори који на њему учествују, и не само они, јер се приређивач Грујо Леро потруди да представи читаоцима оно најјаче у области сатире, афоризма, кратке приче, епиграма и најбоље у савременој сатири у региону. "Са задовољством сам прочитао све радове, написао своје мишљење о њима - то је својеврсна антологија која представља све оно добро, успешно, квалитетно у овој области, у овом жанру, а што настане за 365 дана", рекао је Чотрић. Он је рекао и да Фестивал буде један дан, али књига остаје и живи. Афористичар Јово Николић из Угљевика захвалио је Груји Лери који је успио да увеже сав посао око Фестивала, те је чак и за вријеме вируса корона издао зборник. "Фестивал је почео 2004. године када нас је било седморо-осморо, па је касније тај број значајно растао. Учесник сам скоро свих фестивала", рекао је Николић. Он је подијелио неколико својих афоризама: "Ако не знате гдје је колијевка српства, видите гдје се највише љуља", "Будите храбри као што су били ваши преци, нека вам је вјечна слава", "Вођа је човјек широке руке, одакле он захвати, ништа не остане", "Савремени ђаци уче на даљину - баце књиге кад дођу из школе што даље од себе...

"Стварати нам није тешко пошто је ситуација таква да се буквално намјештају којекакве теме, обичаји, узуси, а посао афористичара је да на то само дода реченицу, прије или послије онога што је неко рекао или нечега што се догодило. Није тешко стварати, али добар афоризам јесте, изузетно је тешко", рекао је Николић. Он је додао да је данас поплава афористичара који раде, али је, како је оцијенио, 50 одсто њих још далеко од славе. Николић је рекао да његово стваралаштво сеже далеко, да се објављују разне његове књиге, те да је прошле године објавио књигу афоризама "Пуцњи без опомене", коју је Београдски афористичарски круг наградио као најбољу прошле године. Афористичар Раде Ђерговић из Шапца рекао је да је на самом почетку Фестивал био организован за учеснике из Републике Српске, те да је "први препливао Дрину", односно први је од учесника који долази са "оне стране Дрине". "Грујо ме је позвао, ја прихватио и повукао за ногу многе за собом, али се сваки мој долазак овде не везује искључиво за Фестивал хумора и сатире, него сам стекао бројне пријатеље са којима се бар годишње виђам", навео је Ђерговић. Ђерговић је захвалио Груји Лери за увијек добру организацију Фестивала, као и публици која је сваке године бројна, као и вечерас.

Специјални гост вечери стендап комичар Срђан Динчић изразио је задовољство што је поново у Бијељини и истакао да је и сам писао афоризме, a чак и кад је престао да их пише, Грујо Леро га је поново звао и уручио му награду. "Прешао сам на неку другу форму, облик писања и то ме je одвукло од афоризама", рекао је Динчић. Динчић је поновио захвалност Груји Лери који га је још у младости "погурао" и "дао вјетар у леђа".