|
Послије забаве – Стево Грабовац
Роман о оцу, роман о злочину, роман о породици, роман о пријатељству, роман о одрастању, тотални роман! С темом двојништва, великом каква јесте у нашој књижевности, какву читамо код Данила Киша уосталом, писац уоквирује тематски различите сегменте који ову књигу чине пресјеком једног живота. Тако освијетљене моментуме уоквирује двојништво оца и сина, фигура првог писца и оног који насљеђује – дар, списатељску осјетљивост и заоставштину, наређење да се неправдама супротставља отвореним срцем и једном писаћом машином. Послије забаве, мада композиционо осмишљен у пет дијелова, почиње једном реченицом, једним мотом, неизоставним и суштинским цитатом који даје колор и успоставља тон цијелом наративу: „И онда почиње олуја гована“. Тако је једном рекао Роберто Болањо и бесповратно освијетлио правац другом писцу. А олуја Стеве Грабовца велика је и страшна у покушају да се деконструише сјећање, |
 |
|
Папир – Горан Петровић
Добитник награде Београдски победник.
Роман делта
Папир из града Амалфија, некада славне поморске државице, био је тим вреднији што за његово поседовање није било довољно да купац има чиме да га плати. Када су и од кога власници мануфактура још током XИИИ века научили да праве најфинији папир од изношене одеће није у потпуности разјашњено, али они не само да су се током наредних две стотине година веома обогатили већ су постали и утицајни…
Надалеко прослављени еснаф Цонгрега деи Цартари из италијанске луке Амалфи, чувени је произвођач најфинијег папира у Европи, али је познат и по томе што помно бира коме ће га продати. Зато напуљска краљица Ђована ИИ, иначе познатија као Ђована Незасита, одлучује да лично предузме поход у овај медитерански град да би купила папир за љубавно писмо извесном Пандолфу Пископу, до чије јој је наклоности нарочито стало. У поход крећу и бројни припадници краљичине свите, њена послуга, војска, лична стража и други пратиоци, а као најважнији путници – напуљски хроничари и ондашњи песници са задатком да на нарочитом папиру из Амалфија уобличе краљичина осећања, а тиме и овековече ово славно путовање с почетка XВ века.
Прича о једном догађају у ренесансној Италији послужила је Горану Петровићу да своју нову књигу, раскошно исприповедану повест Папир, уобличи у далекосежну и духовиту метафору о сменама живота и смрти, о тајнама писања и стварања уопште.
Папир је прва прича, „први ток“ у Роману делти Горана Петровића, универзуму алегоричних приповести чија се радња расплиће од средњег века до дана које сматрамо нашим.
|
 |
|
Невидљива дружба – Мухарем Баздуљ
Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, јунаку Невидљиве дружбе, пословично, дотадашњи живот почиње да се одвија пред оним унутрашњим оком које неки зову душом. Тај „филм“ се не одвија хронолошки, него асоцијативно, а мајсторство и непредвидивост тих асоцијација дају посебну снагу овом кратком роману Мухарема Баздуља. Лирскији него икад пре, са еклектичном ерудицијом и фуриозном синтаксом, ово је роман који се чита „у даху“ јер нити око има где да се одмори нити читалац жели да престане. Географски и историјски омеђен топонимима потонуле Југославије, роман је ипак много више метафизичка метафора него још једна у низу (по)ратних личних сторија. Живот као огледало у чијем одразу су и читалачки животи.
„На тренутак бесконачна реченица Невидљиве дружбе представља изузетан литерарни израз снаге коју животу пружа један Кавафијев стих. Када нас преплави ужас свести да су најлепши дани нашег живота заувек прошли, неопходно је одважно им рећи – збогом. И завршити целу ствар достојанствено, без наде и других зала.“
– Владимир Табашевић
|
 |
