У правилима Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља које је основано по завршетку Првог свјетског рата 1919. године и које је претходило оснивању Библиотеке, истакнуто је да је „задатак Друштва просвјећивање града и села у најбољем смислу и рад на побољшању народног здравља подизањем материјалне, хигијенске културе и хигијенског просвјећивања”.

Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамјењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану дјелатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осјетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.

Године 1932. Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: доктор медицине Војислав Кецмановић, доктор ветерине Јоаким Перендија, професор Никола Мачкић и студент Михајло Богдановић.

Доктор Кецмановић је истакао да је рад Друштва отпочео много прије оснивања (1928) и убрзо био усмјерен на оснивање књижничне мреже у Бијељинском срезу. Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један дио књига купило је Друштво из својих средстава, а други дио је добијен на поклон.

Предсједник је истакао предан рад књижничара Мачкића, који је цијелу годину већином сам радио на организацији Књижнице и тиме највише допринио да је ова установа тако брзо могла почети с радом.

Културно-просвјетни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обиљежавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова дјелатности.

Од 1952. године Библиотека добија име Градска народна библиотека „Филип Вишњић”. Историјат назива Библиотеке:

• Књижница Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља од 1932. до 1934.
• Од 1934. Просвјетно друштво „Филип Вишњић”
• Од 1952. Градска Народна библиотека „Филип Вишњић”
• Од 1958. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина
• Од 2015. Ју Народна библиоека "Филип Вишњић" Бијељина

Име Филип Вишњић добила је по пјеснику и гуслару Филипу Вишњићу , хроничару Карађорђеве буне чији животни пут креће из родне Трнове преко Међаша у Семберији до смрти у Грку (Срем) по њему названом Вишњићево. О историјату Библиотеке објављења је 1986. године Монографија у којој је садржан период рада од 1932. године 1986. поводом 70-годишњице Библиотеке 2002. године, објављена је Електронска монографија која садржи сљедеће:

70 година рада Народне библиотеке «Филип Вишњић» Бијељина,
Разгледница Бијељине,
Живот и дело Филипа Вишњића.