|
Миљурко Вукадиновић (1953, Горње Сварче, Србија) песник, есејиста, прозни писац, преводилац... Пише на српском и румунском језику. Објављује од 1968. године. Аутор је 23 ауторске књиге. Присутан у најзначајнијим антологијама савремене српске поезије у земљи и иностранству. Од песничких књига спомињемо: на српском: "Слободно Средоземље" (1977), "Пољски радови" (1984), "Еп о Шљивамешу" (2007) и многе друге, као и неке од објављених на румунском језику:
"Чини у кучине" (1996), "Са Истока на Исток" (1999), "Зовем се Никита" (2006,2007). Добитник најзначајнијих српских и румунских признања за књижевни рад и превођење.
Изводи из рецензије Љубомира Ћорилића:
"Па, један авангардни, кодеровски песник, Миљурко Вукадиновић, коме је инспирација све што види, чује, прочита, и сама реч као догађај језика, био је, збиља, авангарда дана, ноћи, сусрета, разговора, бдења, промичућег света. Списивао је песме при сусретима с људима, пределима, са историјом, митом, и легендом. Био „песник на лицу места“. Узбуди га слика из ока, реч, податак, прича. Унутарњи смисао свега. На улици, у библиотеци, кафани, у кући пријатеља. Роди се Песма."
"Вукадиновић „има видик на две воде“. Стотину чула и осетљив слух. У његовом присуству не говорите гласно. Списаће песму.
У његовом „зверињаку“ непрестано се иде „у лов на књиге, на слово, реч и нереч“. Списаће и ако не говорите. Изненада, кад најмање (не)очекујете."
Књига је настала инспирисана ауторовим боравком у Народној библиотеци "Филип Вишњић" и Бијељини, у припреми књижевне вечери и дружењу са пријатељима песницима. О књизи су свој суд изрекли Тихомир Несторовић, Љубомир Ћорилић, и Вук Крњевић. Штампана је у штампарији "Графосемберија" Бијељина, а издавач је Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина. |
 |
