Марица Поповић - ПРОСЈАКИЊА

Колико пута сте на улици прошли испред испружене руке неког детета? Колико пута су у вас биле упрте тужне и молећиве очи неког дечака или девојчице и колико пута сте у дубини свога џепа потајно потражили неку пару и спустили је на промрзли длан?

Ово је роман који се бави проблемом напуштене или од друштва и најбиже околине одбачене деце, која су препуштена сама себи и улици.

Ово је прича о Јулији која није рођена да буде просјакиња, али живот, незаинтереосваност и похлепа најближе фамилије је приморавау да на улици упозна нове пријатеље, да се суочи са оним чега се одувек плашила и гнушала.

Књижаре Делфи

Рафик Шами – ТАЈНА КАЛИГРАФА

Уским улицама Старога града у Дамаску кружи гласина: Нура, лепа супруга познатог калиграфа Хамида Фарсија је побегла. Зашто је оставила за собом żивот, на коме су јој многи завидели? Или је она била żртва отмице, противника њеног мужа? Хамида Фарсија славе још од ране младости као чудо од детета за калиграфију. По њему се, у њеној филигранској лепоти, арапска поезија израżава у свом најчистијем облику. Међутим, временом он спознаје и слабости арапског језика, које ограничавају његову употребу у садашњости. У тајном удружењу просвећених он прави планове за радикалну реформу, не слутећи, каквој се опасности излаżе. Хамид се сав предаје свом послу, како би остварио велики сан и извршио реформу. Нура не слути ништа о његовим плановима који га окупирају. Она познаје само његову одбојну, шкрту страну личности, човека, који ју је после прве брачне ноћи деградирао у домаћицу. Није чудо што јој ласка паżња, коју јој поклања млади, паметни ученик у радионици њеног мужа. Страсна љубав креће својим током – љубав између муслиманке и хришћанина. Слика Оријента и огледало сиријског друштва педесетих година.

Књижаре Делфи

Иво Андрић - СУСРЕТ

„Шта све није виђено и речено и шта све неће остати забележено? Шта све нису људи успели да кажу један другом и сачувају заувек?

Знам, сунца су се рађала и континенти тонули а да никог није било да то види и забележи... Зар да заиста потоне у мом сну и забораву?

Испада ми бележница из руку. Савлађује ме умор и успављује опој планинског ваздуха. Спава ми се. Све се бојим да ћу заспати и све се теже отимам сну. Нећу стићи да кажем. Заспаћу.

___

Отишао сам. Иза мене је остало све што су људи рекли, као прамичак магле који се гу-би. А све што су урадили, понео сам на длану једне руке.“

Иво Андрић

Као радознао дух и – упркос „модернистичким“ предрасудама – разноврстан и авангардан писац, Андрић је остао привржен и сасвим краткој прозној форми, о чему сведочи не само низ сасвим кратких прича које је објавио за живота, него и велики број прозних записа, скица и бележака који су постхумно објављени под насловима Знакови поред пута и Свеске. Премда међу његовим „знаковима“ и записима има много таквих који недвосмислено представљају скице за приповетке, започете одломке или фрагменте и епизоде већих замишљених целина, многи од њих данас се по својој формалној структури, заокружености и другим захтевима жанра могу сматрати успелим и довршеним прозним минијатурама, какве би пожелео многи савремени српски писац.

Лагуна