Душанка Панић (рођена Цвијетиновић) рођена је 6. децембра 1963. године у Бијељини. Одрасла је у семберским селима Тријешница и Даздарево. Основно и средње образовање стекла је у Бијељини, а у Новом Саду је студирала и апсолвирала Вишу економско - комерцијалну школу.
Поезију и прозу пише од средњошколских дана. Њена поезија је заступљена у зборницима „Семберска лира", „Рудничка врела", „Гарави сокак", у часописима „Српска вила", „Мајдан", у листовима „Јесењин", „Православна истина" и др.
Члан је књижевног клуба „Јован Дучић" у Бијељини. Објавила је самосталну збирку поезије „Тренутак вјечности" (2003) као и збирку поезије "У постељи изгужваних снова" (2016).
16Живи и ствара у семберском селу Бродац.

Седми пут у Бијељини нашли су се млади и талентовани пјесници, вјесници поетског казивања са тромеђе Србије, Хрватске и Републике Српске - Федерације Босне и Херцеговине, на традиционалним сусретима које су сами назвали „На Филиповим стазама" вечно се тако сећајући и поштујући чувеног епског песника и народног гласоноше Филипа Вишљића. Дошли су млади пјесници, њих десет из: Вуковара, Габоша, Борова Села, Сремске Митровице, Дворова и града домаћина Бије-љине. И сви се тог 4. новембра 2017. године иаселили на један дан у Бијељини, да заједно дишу, да уживају, стварају, разговарају се и заволе се, а заједничка кућа им је била Народна библиотека „Филип Вишњић". Тог дана на књижевној радионици која је одржана у библиотеци млади су разговарали и писали на тему - машта у књижевмости, у писању и стварању, шта све може да учиии и докле досеже у човековом животу, и своје нове стихове и кратке приче приложили за нову заједиичку збирку која ће остати заувијек као неизбрисив траг њиховог дружења.
Договарали су се како да њихова заједничка збирка има наслов, а то ни овог пута није било тешко. Посвећеност поезији помогла им је да, како је свако од њих дао неки приједлог, заједнички га и испишу у једној поетској мисли - „Траг срећне оловке". Има ли срећније оловке од оне у њиховим рукама којом се исписују књи-жевне љепоте и осјећаји дјечије душе, извори маште, снова и дамара.